Arne Kinze je za 30 godina karijere uspeo da se uspne na sam vrh svetske scene savremene umetnosti. Njegov rad može se pronaći na javnim prostorima i izložbama od Brazila preko Majamija, Londona, Pariza, Kaira, Kine. Njegova dela su najbliskije inspirisana prirodom. Poslednjih godina brojne skulpture pod zajedničkim nazivom cveta Lupin osvajaju svetske izložbe i trgove. Lupin je postao njegov zaštitni znak. Cvetni vrtovi Arne Kinze u arhitektonskom tkivu gradova.
Mladi buntovnik Arne Kinze
Detinjstvo je proveo okružen prirodom, a onda se porodica seli u Brisel. Očekivanja su bila velika a rezultati razočaravajući. Stanovanje u gradovima naziva “Religijom četiri zida”. Nedostatak i raznovrsnost prirodnih lepota u gradovima pokušava da nadomesti umetnošću.
Od početaka svoje karijere želi da vlada gradskim tkivom. Kao vrlo mlad slikao je murale na zidovima i vozovima, a onda je krenuo u ozbiljne intervencije- pre svega skulpturom.
Skulpturu stvara graditeljskim metodama i alatima, po uzoru na arhitekte.
Smešta prirodu izmedju zgrada, ali ne u malim porcijama. Volumen njegovih skulptura parira volumenima arhitektonskih objekata, kao da govori da arhitekte ne bi trebalo da se osećaju tako superiorno kao stvaraoci.
Kao skulptor, namerno unosi haos, te narušava modularne podele svojstvene arhitektonskim delima.
Drvena arhitektonska skulptura
“The Sequence by Arne Quinze, Brussels, Belgium picture taken by Torsade de Pointes” by dullhunk is licensed under CC BY 2.0.
Umetnikove drvene konstrukcije, koje podsećaju na velika gnezda ili krošnje. Ogromne nadstrešnice referišu na zajedničko stanovanje i pozivaju na druženje van svoja 4 zida. Kroz ovu igru Arne Kinze oplemenjuje gradsko tkivo.
Kao da glasno skreće pažnju na krčenje šuma radi izgradnje gradova.
Ogromni telenat prepoznali su gradski čelnici Brisela 2008. Smestili su njegovu drvenu instalaciju pod nazivom “The Sequence” izmedju Flamanskog parlamenta i House of Flemish representatives. Crvena raskošna infuzija, visine 16m, natkrivala je ulicu u dužini od 80m. Demontirana je 2014.g. uz veliko negodovanje gradjana Brisela.
Prethodno je 2007. postavljena drvena instalacija “Cityscape” u Louisa delu Brisela. Centar velikog trga krasila je skulptura 2 godine. Nakon njenog uklanjanja ostao je prazan, neinventivan prostor.
Kuća na stubu
“Oeuvre d'Arne Quinze dans le quartier Solidere à Beirut” by L'amande is licensed under CC BY 2.0.
Arne Kinze paralelno kreira vertikalne drvene skulpture manjih obima.
Ciklus skulptura Kuća na stubu, umetnik pojašnjava, predstavlja čoveka koji stoji na fragilnim nogama, stremeći u visine. Ipak, vitke noseće konstrukcije uspevaju da iznesu veliki teret.
U početnoj fazi kuće su bile raznih boja, a kasnije se odlučuje za crvenu. Ona, po njegovim rečima, ima dvojak karakter. Predstavlja boju upozorenja ali i topline neophodne za život. Krv simbolizuje i smrt i radjanje.
Ove gradske intervencije nisu trajnog karaktera i većina ih je demontirana. Naglašen je prirodni poredak da ništa nije večno, te da je sklono nestajanju i ponovnom radjanju.
Nakon drveta, aluminijum je izbor materijala za Arnijeve skulpture. Proizvodni proces je potpuno mašinski. Koriste se gradjevinske mašine za savijanje aluminijumskih limova za skulpture velikih dimenzija.
Skulpture stena su ponovo crvene, izuzetno upadljive.
Grad Ostend na obali mora u Belgiji napravio je veliki korak ka umetnosti. Arne Kinze je pozvan da kreira svoju javnu skulpturu na Heroes of the sea square. Napravljen je unikatan ambijent.
Crvene velike stene izgledaju kao da ih je izbacilo more. Tema migracija vrlo je aktuelna u priobalnim mestima.
Ovaj grad sada je upisan u prepoznatljive na svetskoj mapi zahvaljujući umetničkoj intervenciji.
Ciklus “Moja tajna bašta”
Umetnik sa svojim timom formira cvetnu baštu poljskog i divljeg cveća. Ona postaje neiscrpna, izuzetno plodna inspiracija.
2017.g. pojavljuje se Lupin skulptura. U isto vreme se Arne Kinze okreće slikarstvu koje podseća na impresionizam po veličini platna.
Prve Lupin skulpture su, kao i njegove slike, bogato kolorizovane. One su fuzija industrijskih proizvoda- aluminijuma, savijenog gradjevinskim mašinama i intuitivnog nanosa boje umetnika.
U Valensiji Kinze postavlja takvu skulpturu u jukstapoziciju sa super- precizno izvedenim arhitektonskim delom Santjago Kalatrave. Kontrast izmedju dva vrhunska stvaraoca je toliko evidentan. Ova vrsta električne energije koja se stvorila u medjudejstvu učinila je spoj neraskidivim, a samim tim i prirodnim.
Lupin je sada u fazi jednobojne skulpture, a boje dodaju raznobojna svetla nalik na svetla velegrada.
I zaista u predstavljanju svoje zadnje izložbe Sonic_Levitation na Venecijanskom Bijenalu 2024.g. kaže:
“Priroda je superiorni kreator, a čovek samo puki interpretator.”
U kontrastu
Kinze često korisiti kontrast u svojoj umetnosti. Snaga i moć protiv fragilnosti i ranjivosti je ključni motiv kada predstavlja prirodu kroz slike ili skulpturu.
Njegove skulpture velikih dimenzija, napravljene od lima, vizuelno poništavaju gravitaciju i pretvaraju se u skoro lebdeće strukture. Trake od metala „vijore“ na vetru. Sve poprima lagan izgled kao njegove makete od papira.
Projekat „Aurora“ iz 2022.g. u okolini Egipatskih piramida predstavlja najčistiji kontrast- provokaciju. Njegove poznate „Lupin“ strukture postavljene su u kružnoj formaciji. Forma je inspirisana pomračenjem Sunca koje je u dalekoj prošlosti u zemlji Boga Sunca imalo mističan, moguće i fatalni karakter. Lebdeći utisak, koji ostavlja ova struktura, potpomognut je izborom bele i crvene boje. Kružna forma skulpture i trougao piramida su u evidentnom kontrastu.
Kinze je danas možda jedini umetnik koji radi u ogromnim dimenzijama, ako mu prostor to dozvoli. Tako je nastala impresivna, prostorna instalacija „Oasis“ u sred pustinje u Riadu, Saudijska Arabija. Kontrast u odnosu na pustinjski pejzaž je Oaza, savremeno delo sa svetlosnim efektima. U toku dana skulptura stvara hlad. Svetla pozivaju u posetu ljubitelje umetnosti u noćnim časovima, kada je prijatnije boraviti u ovim vrelim predelima.
Težina metalne konstrukcije vizuelno je olakšana linijskim kosim nosačima. Statika ovih skulptura je izuzetno komplikovana, ali sasvim izvesno- unapred uzeta u obzir.
Arne Kinze je uradio studiju za Beogradski projekat
Beogradski projekat deo je ciklusa koji predstavlja vetar. Ambijentalne skulpture predstavljaju nevidljivo kroz igru traka koje vijore. Upravo takav naziv je umetnik dodelio “Trake na vetru”. Studija za Beograd anaizirala je prostor na Savskom keju, ispred Muzeja savremene umetnosti. Aluminijumske trake obojene u crvenu boju okupirale bi šetalište.
2008.g. bila je predstavljena na Belgrade Design Week-u u organizaciji Mixer-a.
Lepota prirode u fokusu
Njegove prostorne instalacije vraćaju lepotu prirode u fokus i govore da je moguće živeti u skladu sa prirodom. No, prvo se moramo zadubiti u njenu raznolikost i šarenilo. To je njegov lični izraz kroz koji protestvuje protiv sivila i monotonije gradske arhitekture.
Projekat „Amazonija“ inspirisan je Brazilskim džunglama. Uništavanje Amazonskih šuma u njegovom su fokusu već 30 godina. Kroz svoje prostorne instalacije skreće pažnju na nebrigu prema prirodi, na narušavanja balansa izmedju prirode i čoveka, zloupotrebu i neosnovano uništavanje iste.
Komentariši