rancuski skulptor Ogist Roden (Auguste Rodin) osnivač je moderne skulpture. Njegov stil rada naziva se naturalistički. Njegove skulpture slave individualni karakter i telesnost. Figure su pokrenute i dinamične, a njegov stilski izraz je ekspresivan. Skulptura u pokretu kreacija je koju vaja Roden. Dela Mislilac i Poljubac najpoznatije su iz celog njegovog opusa. Odlivci- kopije ovih skulptura raspršene su po celom svetu.
Roden je veliki ljubitelj književnosti i poezije, okružuje se upravo najpoznatijim književnicima tog vremena. Prve inspiracije crpi iz Danteove Božanstvene komedije i kreira po narudžbini Vrata pakla koja su trebala predstavljati ulazna vrata planiranog novog muzeja.
Medjutim, muzej nije sagradjen a Vrata pakla ostaju skulptoru da na njima unosi izmene i razvija likove. Tako je čuvena skulptura Mislilac bila deo ove kompozicije i predstavlja samog Dantea, a nalazi se iznad krila vrata. Kreira grupu parova koji se ljube inspirisane likovima Paolom i Frančeskom iz Danteovog Pakla, koje kasnije izdvaja u samostalno delo- ovo postaje slavno delo Poljubac .
Skulptura Balzaka nije prihvaćena
Kritičar je nedavno osudio mog Viktora Igoa izjavivši da modelovanje ne pripada skulpturi, već muzici. Rekao je da ga to podseća na Betovenovu simfoniju. Nebesa daj da je govorio istinu!
U ovom citatu prepoznaje se nivo revolucionarnosti estetike Rodena i njegova borba protiv stila Akademizma koja mu je donosila podjednako i slavu i negiranje.
Bista Viktora Igoa donela mu je veliko priznanje, zahvaljujući Emilu Zoli dobija narudžbinu za spomenik Balzaku.Dugo i uporno je razradjivao taj spomenik, a sve faze razvoja ideje izložene su u muzeju u Parizu.
Moćna, izražajna glava Balzaka, koja izgleda kao da se u tom trenutku roji million ideja, monolitno telo obmotano previše jednostavnim plaštom nisu bili prihvatljivi za ukus javnosti naviknut na Akademističke ideale. Skulptura nije prihvaćena.
S druge strane, postoji jedna drugačija, intimna kolekcija koju je umetnik radio za svoju dušu, a koja je predmet mog interesovanja, jer je igrom slučaja, iznedrila vizuelnu ideju kontrasta.
Roden kolekcionar antikviteta
Ogist Roden je bio pasionirani kolekcionar antičkih predmeta. Oko 6400 kom. iz svih epoha zaveštao je Francuskoj državi, zajedno sa svojim crtežima i skulpturama. Okružio se ovim komadima u svojim rezidencijama, koristeći ih kao inspiraciju.
Rezidencije služe Rodenu kao izložbeni prostor, a posebno mu je dragocen park oko doma. Tu je izlagao grčke skulpture, tvrdeći da su se skulptori tog vremena najviše približili prirodi. Značajan deo muzejske zbirke njegovih radova izložen je danas u zelenilu parka, dajući dovoljan prostor svakoj skulpturi da ponaosob impresionira.
Izloženi antikviteti tik pored njegovih dela omogućavaju mu da tvrdi da je na liniji grčke umetnosti, ali i da demonstrira da ne kopira ove modele. Asimilira ih i stvara svoju skulpturu. Ova kolekcija antikviteta je potpuno neodvojiva od Rodenovog dela.
Autorski pečat
U kolekciji svaki predmet za njega je bio vredan bez obzira na procenu konzervatora i antikvara. Po proceni kustosa, njegova kolekcija je od izuzetno sporednog značaja, no Roden u njima vidi vanvremenske predmete, izvadjene iz konteksta vremena.
Antički komadi ošteceni zubom vremena, inspirišu ga da stvara skulpturu sa nedostatcima udova ili glave. On je, iako nepotpunom, smatra potpuno završenom.Ta nedovršenost je prvi put u umetnosti postavljena kao idea lepote.
Mnoge antičke vaze povezane su sa malim figurama koje je modelirao. Ovi skupovi povezani su na vrlo spontani način- poput igre. Skulptura u pokretu koju postavlja Roden u antikvitet, uzeti zajedno čine nedeljivu celinu.
Ovi hibridi čine duboku originalnost vajara jer komad čine zauvek živim, dinamičnim. Na taj način Roden odaje najveću počast antikvitetu čineći ga večno aktuelnim.
Kolekcija Hibridi
Upravo ovaj deo njegove potpuno privatne kolekcije, po mom mišljenju, demonstrira teoriju kontrasta. Ona će kasnije biti osnov za arhitektonske intervencije u istorijskom nasledju. Princip oživljanja starog- dodavanjem novog, savremenog, autorskog komada kasnije će biti prepoznat kao pravi put u razvoju starih gradskih jezgara.
Roden o tome nije razmišljao- na nivou nesvesnog uspostavio je novo pravilo.
Arhitekta po obrazovanju . Istražujem teoretske osnove izgradnje savremenih objekata u istorijskom gradskom jezgru . Zaštita istorijskog nasleđa kroz revitalizaciju - novi život za stare objekte .
Komentariši