Kako rekonstruisati prošlost? Arhitekta Karlo Skarpa
Italijanski arhitekta Karlo Skarpa (Carlo Scarpa) rodjen je u Veneciji koja je bila njegovo glavno polje delovanja. Venecija je arhitektonska riznica u kojoj se malo šta menja po pitanju arhitekture. No, isto tako, Venecija je domaćin Bijenalu savremene umetnosti i arhitekture. Karlo Skarpa je 20 godina delovao kroz postavke bijenala i na taj način bio u dodiru sa najsavremenijim umetničkim uticajima.
1948. je postavio prvu instalaciju na Bijenalu i to za izložbeni Paviljon Pegi Gugenhajm. Dalje, projektovao je ulazni objekat- biletarnicu Bijenala, park skulptura i Paviljon Venecuele. Za svoje stvaralaštvo bio je nagradjen Diplomom Honoris Causa za arhitekturu 1978. od strane Univerziteta u Veneciji.
Rekonstrukcija muzeja na način Karlo Skarpa
Italijanski arhitekta Karlo Skarpa specijalizovao se za rekonstrukcije muzeja. U tom procesu uspostavlja svoja, savremena pravila u tretiranju arhitektonskog nasledja. Njegov značaj u ovoj oblasti je nemerljiv. Najpoznatija dela vezana za obnovu i revitalizaciju su Verona- Muzej Kastelvekio (Castelvecchio), od XIII/ XX veka, Venecija- Muzej Correr, Biblioteka Kuerini Stampalja (Querini Stampalia) XIX vek, Sicilija- Palata Avateli (Palazzo Avateli) XV vek.
Kako uočiti Skarpin rad na poznatim objektima?
Osnova arhitektonske ideje Karlo Skarpa
Osnova Skarpine ideje je geološki pristup- jasno vidljive naslage vremena. Sa ovim principom se upoznao kroz rad na starim objektima, prepravljanim više puta kroz vekove postojanja. Svaki novi vlasnik objekta dodavao je nešto svoje, primereno ili neprimereno stilu vremena u kom je živeo. Rezultat su fuzije stilova i nadogradnji kao svedočanstvo različitih epoha.
Nije sve iz prošlosti vrednije od sadašnjosti
Arhitekta Karlo Skarpa vrlo hrabro ocenjuje arhitektonske vrednosti objekata na kojima radi i jasno stavlja do znanja da nije sve iz prošlosti vrednije od sadašnjosti.
Posebno je poštovao autentičnost arhitektonskog stila, odnosno, insistirao na originalnim arhitektonskim ostacima iz prošlosti.
Njegov pristup rekonstrukciji podrazumeva da arhitektonska dorada na nasledju mora odražavati trenutak nastanka. Pored ovoga, mora imati autorsku vrednost.
Fasada objekta Gavina
Lični autorski pečat formirao je godinama. Pri arhitektonskim intervencijama na nasledju, on je neophodan.
Fasada objekta Gavina na najjednostavniji način prikazue ovaj princip. Na postojeću fasadu stambenog objekta dodat je novi sloj fasade u vidu betonskog zida. Sam objekat, originalno, nema likovne vrednosti koje bi sakrio ovaj novi sloj- objekat je izuzetno jednostavan.
Na novom zidu su prozori okruglog oblika, preuzeti iz japanske arhitekture koja je bila njegova velika inspiracija. Udvojeni krugovi su njegov lični izum
Uticaj Mondriana u kombinaciji sa arhitekturom Japana
Skarpino obrazovanje je iz slikarstva i skulpture, a rad na Venecijanskom Bijenalu dovodio ga je u dodir sa najnovijim umetničkim delima savremenih umetnika. Njihove uticaje utkao je u svoj autorski izraz sa prepoznatljivim Mondrianom.
Konkretno, Mondrianova slika Šahovska tabla (možete je pogledati klikom na link) pronašla je svoju primenu na podovima i zidovima mermernog, kamenog ili staklenog mozaika. Ova slika iz ranih faza Mondriana prepoznatljiv je izabrani motiv u skoro svim objektima na kojima je radio. Venecijanska biblioteka Kuerini Stampalja ima taj motiv na podu, muzej Kastelvekio u Veroni na ulaznom aneksu .
Japanski paneli
Zajednički motiv u slikama Mondriana i u Japanskim enterijerima su paneli oivičeni crnim linijama.
Kod Skarpinih enterijera javljaju se ovakvi paneli kako na zidovima, tako i na plafonima i podovima.
Oni su jasno izdvojeni iz postojećih zidanih površina, zaista imaju “svoj život”.
Pogledajte kako izgledaju u Muzeju Correr na Trgu Svetog Marka u Veneciji.
Venecija, rekonstrukcija Biblioteke Querini- Stampalia,
Promene koje je uneo arhitekta Karlo Skarpa u sistem rekonstrukcije vrednih objekata nasledja najlakše se uočavaju na primeru Venecije. Riznica arhitektonske baštine, neprocenjive vrednosti, nije bio lak zadatak. Ipak, upravo ovde Skarpa uspostavlja autroski sistem rekonstrukcije.
Kako arhitektonski rešiti problem "Visoke vode" tipičan za Veneciju?
Biblioteka Kuerini Stampalja osnovana je 1869.g. Gradonačelnik Venecije poziva arhitektu Karla Skarpu da napravi rekonstrukciju poznate biblioteke. Posebno je zahtevao rešenje problema “Visoke vode”, tipičnog fenomena Venecije- visoki porast nivoa mora prouzrokuje poplavu prizemnih etaža objekata.
Skarpa je na objektu napravio novi most sa stepeništem- novi ulaz. Prizemlje je potpuno prekodirano u umetnički izraz autora, dok su prostorije na gornjim spratovima restaurirane u originalnom obliku.
U pod prizemlja uvodi oivičene staze od betona, kojima je moguće kretati se prilikom “visoke vode”, a ostati suvih stopala. Posebno je interesantno unutrašnje stepenište ka kanalu sa nepravilnim stepenicima. Ovo je prepoznatljiv, autorski rad.
Na fotografiji se vidi mermerni podni mozaik inspirisan Mondrianovom slikom “Šahovska tabla”. U pozadini su vidljive obloge zidova- beli paneli, uokvireni crnim ramom, koji podjednako podsećaju na slike dotičnog autora koliko i na tradicionalni japanski enterijer.
Zen vrt
Bašta palate poseban je arhitektonski zadatak koji je sebi zadao Skarpa. Ovde je potpuno uočljiva njegova ljubav prema japanskim zen vrtovima. Dizajn je primenio na fontani- lavirintu u kome se voda preliva sa različitih nivoa i kruži po dvorištu.
Kretanje vode unosi dinamiku u vrt malih dimenzija, tipičnih za Veneciju.
Fontana postaje nezaobilazni element njegove arhitekture
Beton kao autorski pečat Karla Skarpe
Izbor betona za materijal direktna je veza sa modernom arhitekturom XX veka. No, pored toga, beton je izum kojii pripada starom Rimu. Skarpa ga izvlači na površinu objekta i daje mu likovnu ulogu.
Usmereno kretanje betonskim oivičenim stazama, nastalo je iz potrebe za odbranu od visoke vode u Venecijanskoj palati Kuerini Stampalja. Medjutim, arhitekta slobodno koristi taj prostorni motiv i na drugim objektima kojima nije potrebna takva odbrana.
Beton kao kontrast
Beton ima ulogu upadljivog detalja koji može naglasiti neki stari artefakt. Svojom jednostavnošću pravi kontrast prema arhitektonskim zanatskim detaljima iz prošlosti. U nekim slučajevima uspeva da izvede prave skulpture od betona. Odličan primer je ulazni portal na Arhitektonskom fakultetu u Veneciji.
Skarpa ume da obogati beton kontrastnim, zlatnim detaljem. Zlatne linije na udubljenjima betona, koja nastaju od oplate u koji se uliva beton, njegov su izum i autorski pečat.
Nepravilan muzički ritam- sinkopa
Još jedan izum Mondriana napravio je ogromnu razliku u arhitekturi. Nepravilan ritam, tzv sinkopa sa Mondrianovih slika Skarpa je prvo u malim dozama i pažljivo prenosio na dizajn enterijerskih zidnih i podnih panela. U zreloj fazi slobodno koristi ovaj ritam za formiranje fasadnih otvora. Celi objekti sagradjeni su sa ovakvim iznenadjujućim rasporedom prozora.
To je najveća promena u likovnosti savremene arhitekture koja podseća na klasičnu gradnju. Objekti čija se fasada oslanja na ritam sinkope tek se u ovom trenutku u potpunosti slobodno koriste u savremenoj arhitekturi.
Rekonstrukcija Palazzo Abatellis u Palermu, Sicilija
Arhitekta Karlo Skarpa je pozvan da rekonstruiše i obnovi ove objekte koji su preživeli veliku štetu prilikom bombardovanja u II Sv. ratu. Zajedno formiraju unutrašnje dvoriste a njihove fasade su pretrpele naveću intervenciju.
Odlučio se za kontra intervenciju- umesto dodavanja elemenata on ulepšava oduzimanjem. Obračunava se sa lažnim elementima fasade u vidu dogradjenih terasa i uklanja ih.
Skarpa je u ovom dvorišnom izgledu ujednačio visine objekta. Sve je likovno pojednostavljeno i povezano slojem savremenog fasadnog maltera Oko prozora ostavio je precizan okvir originalnog materijala. Na taj način je naglasio pripadnost drugom vremenu i estetici.
Palata Abatellis dobila je javnu namenu- postala je muzej. Postavka umetničkih dela u prostoru važna je karakteristika njegove kreacije. Kao i u Muzeju Kastelvekio u Veroni, svaka umetnina ponaosob dobila je poseban, specijalan tretman.
Kako arhitekta Karlo Skarpa izlaže artefakte možete pogledati u videu snimljenom u Veroni, u Starom Zamku objavljenom na You Tube-u na kanalu Arxxi.
“St Marks Square Venice” by Chris O'Brien Wicklow is licensed under CC BY 2.0.
Pingback: Jaume Plensa i njegova lica koja sanjaju ⋆ ARXXITEKTURA