inhen je očuvao originalno gradsko jezgro koje datira iz XVII veka. Šetnja kroz prošlost omogućena je obnovljenim zgradama koje čine identitet grada. Baš iz tih razloga, iskakanje iz prošlosti donosi nove senzacije i emocije, izaziva tenzije u gradskom tkivu.
Galerija u Lenbachhausu iskače iz rutine
Stadtische Galerie im Lenbachhaus je poznata po sjajnoj kolekciji umetničkog pravca „Plavi jahač“ (Blue rider) s početka XX veka. Umetnički uticajni pokret su formirali Vasili Kandinski, Franz Marc, Paul Klee i Gabriela Munter. Ona je donirala veliki deo kolekcije muzeju za svoj 80-i rodjendan. O slikarstvu Vasilij Kandinskog možete više saznati na ovom linku. Kandinski slika muziku po prvi put u likovnoj umetnosti
Neonski natpis u vrtu muzeja govori o arhitektonskom izrazu Galerije Lenbachhaus. Dva različita objekta ga formiraju.
Jedan je Vila Malerfursten iz 1891.g. Bila je dom nemačkog umetnika Franz von Lenbach, po kome je galerija dobila ime. Druga, arhitektonska expanzija sa potpisom jednog od napozatijih svetskih biroa, Foster & Partners, izgradjena je do 2013.g. umesto porušenog, prevazidjenog, krila iz 1970.g.
Dvojnost arhitektonskih stilova ovog muzeja jasno je vidljiva i na spoljnoj fasadi, ali i u unutrašnjosti objekta. Bez namere da se uklopi, novi objekat je delimično „progutao“ stari. Tako je moguće sagledati jednu fasadu vile u zatvorenom atrijumu.
Upravo na tom spoju dva objekta formirana je zatvorena piazzeta. Ulepšana je staklenom skulpturom jednog od najpoznatijih umetnika današnjice- Olafur Eliasson.
Olafur Eliasson (1967)
Olafur Eliason -a povezuju sa Islandom, Danskom i Nemačkom. Stacioniran je u Kopenhagenu i Berlinu. 2014. u Berlinu je formirao Studio drugi prostori (Studio Other Spacies) sa svojim dugogodišnjim saradnikom, nemačkim arhitektom Sebastian Behmann. Prethodno je formirao Laboratoriju za prostorna istraživanja (Laboratories for Spatial Reaserch).
Ova dva studija nam približavaju inspiracije koje stvaraju njegovu prepoznatljivu umetnost. Zaista su u pitanju skoro istraživački projekti, koji u sebe uključuju vodenu paru, led, sunčevu svetlost, prelamanje zraka, vazduh, kapljice vode. Svetlost i boja uhvaćene u staklu su često implementirane u savremene arhitektonske objekte.
U Minhenu je Olafur Eliasson ostavio zapažen broj skulptura u javnom prostoru: Sphere, Circumscription, Moonswand, Buhnenfenster na zgradi Opere i Wirbelwerk u Galeriji Lenbahhaus.
Staklena skulptura Wirbelwerk Olafur Eliasson
Skulptura iz 2012.godine , kao kovitlac se spušta sa plafona Galerije u Lenbachhausu i doseže do samih posetioca. Staklena, šarena „ledenica“ formirana je od 450 raznobojnih stakala. U sadejstvu sa svetlošću reflektuje se kao kaleidoskop na belim zidovima atrijuma. Na ovaj način ceo prostor je animiran svetlošću od skulpture, arhitektura učestvuje u stvaranju nezaboravne atmosfere.
