Najpoznatije savremene figure žena, u drugoj polovini XX veka, pripadaju vajarki francuskog porekla Niki D’ Sen Fal (Niki de Saint Phalle).
Nana
Niki kreira svoju prvu skulpturu, prevedeno sa francuskog žargona- “ženske, ribe “. “Nana” je imala prvo pojavljivanje u javnosti 1965.g.na izložbi u Galeriji Aleksandra Iolasa u Parizu. Za izložbu je odštampan katalog originalnih crteža sa njenim ličnim tekstom, pozivnice i posteri. Crteži propraćeni tekstom, porukama su vrsta svojeručne pripreme koje postaju prepoznatljivi znak njenih izložbi i ravnopravni deo njenog umetničkog opusa.
Nana predstavlja arhetip ženske figure, boginju plodnosti i dominacije nad muškarcima. Inspirisana je trudnoćom njene prijateljice Klarise, supruge skulptora Larija Riversa.
Nane su bile ogromne, čime su trebale učiniti da se muškarci osećaju sićušno i nemoćno- njen figurativni odgovor na položaj žene u društvu.
Teško detinjstvo Niki d'Sen Fal
To je bio jedan od načina prevazilaženja izuzetno teških iskustava iz detinjstva, kada je otac seksualno zlostavljao po njenom priznanju.Tek nakon 50 godina otkrila je ovaj traumatičan dogadjaj u svojoj autobiografskoj knjizi „Zmijsko leto“. To leto je na stazi u prirodi naišla na dve isprepletene zmije koje je samo igrom slučaja izbegla. Nakon tog dogadjaja desio se i onaj sa ocem u njenoj 12 godini. Te dve zmije postaće stalno prisutni motiv u njenim skulpturama i crtežima. One su podsetnik da opasnost uvek vreba. Rešila je da se izbori sa sećanjima na teško detinjstvo praveći pozitivne, šarene, vesele figure jakih žena i mitoloških bića iz mašte i nasledja domorodačkih naroda.
Najveća skulptura Nane, izložena je ispred Modernog muzeja (Moderna Museet) u Stokholmu 1966. Nazvala je “Ona- katedrala”. Bila je to ležeća figura žene dužine oko 21m, gledano spolja. Iznutra je predstavljala zatvoren prostor galerije, u koji se moglo ući kroz ulaz postavljen izmedju nogu. U predelu ispod dojke nalazio se bar koji je služio mleko. Izložbu je radila u timu koji su sačinjavali njen buduću suprug Žan Tingeli (Jean Tinguely) i Per Olof Ultlvedt.
I druge njene parkovske skulpture bile su takvih dimenzija da se unutar njih moglo boraviti.
Tih godina počinje da proizvodi Nane u vidu balona koje su se prodavale u SAD-u.
Pored ženskih figura, u istom maniru prikazana su vesela fantazmična bića. Ovaj opus posebno se razvija nakon njenih putovanja u Indiju i Egipat, koja su izvršila ogromnan kulturološki input.
Početak obračuna- serija “Pucnji”
“Détail de l'affiche de l'exposition Niki de Saint Phalle au Grand Palais” by La case photo de Got is licensed under CC BY 2.0.
“Niki de Saint Phalle – Grand Palais, Paris” by corno.fulgur75 is licensed under CC BY 2.0.
Faza Nane došla je nakon, u pravom smislu reči, obračuna sa bolnim tragičnim porodičnim iskustvima. Ciklus “Pucnji” u kome su mogli učestvovati i drugi pozvani umetnici, sastoji se od reljefnih gipsanih slika, sa postavljenim vrećicama boje na poledjini. Na takve instalacije pucano je na performansima, Nazivala ih je pucnji u Status Quo!
Dobijeni rezultati su potpuno van kontrole umetnika i izraz su slučajnosti.
Neke od performansa je čak prenosila televizija uživo. Ovo govori da je Niki d’Sen Fal vešto koristila medije, s obzirom da je bila model i već se pojavljivala na najpoznatijim naslovnim stranama magazina francuskog Vogue-a i Elle. Pored toga, njena prvobitna želja bile su studije pozorišne umetnosti.
No, ova serija slika nije predstavljala ljubav prema oružju. Upravo obrnuto- kroz ulogu aktivistkinje borila se protiv njegove upotrebe i nasilja, Pored toga, aktivno se borila za pitanja klimatskih promena i pomoći osobama obolelim od AIDS-a.
'80-te
“Niki de Saint Phalle – SCHIRN (27)” by lacriseduquartdevie is licensed under CC BY 2.0.
1979.g. Niki započinje novi ciklus koji je nazvala “Skinnies”- “Tanki”, koja predstavlja linijsku skulpturu, nalik modernim totemima. Svojom magijom pretvorila je šareni crtež u skulpturu. Boje su i ovde osnovne, a preovladjuje plava. Skulptura dve izuvijane šarene zmije iskorištena je za prvu ediciju njenog parfema. Kreirala ga je da bi mogla da finansira svoj veliki životni projekat- Tarot baštu (1978-1998).
Zmije su njene totemske životinje koja oličavaju ciklus života. Niki je odrasla okružena fantastičnim i mitološkim pričama.Poreklom iz aristokratske porodice iz jedne od najstarijih porodica u Francuskoj, najranije detinjstvo provela je u kući- zamku njene bake. Priče o viteškim borbama i poreklu utkane su njen fatazmični svet. Pored ovoga, inspiraciju je pronašla u grčkoj, egipatskoj, sumerskoj i pretkolumbijskoj mitologiji i dečijim pričama. Svi ovi uticaji kreiraju bića iz mašte.
22 skulpture direktno su inspirisane Tarot kartama. U Italiji, na jugu Toskane u blizini srednjevekovnog sela Garaviccio, oformljen je njen park na prostoru od 5,6 ha. Veliki je omaž Antonio Gaudijevom Guell parku u Barseloni, preuzima njegovu tehniku mozaika izlomljenog stakla, keramike, a posebno ogledala. Ogledala čine da se boja skulpture menja u toku dana u skladu sa vremenskim prilikama.
“L'appartement (Le Jardin des Tarots de Niki de Saint Phalle à Capalbio, Italie)” by dalbera is licensed under CC BY 2.0.
U jednoj prostranoj skulpturi pod imenom The Empress (Carica) živela je nekoliko godina u toku izvodjenja parka. Na fotografiji se vidi trpezarija koje svojim dizajnom izlomljenih ogledala podsećaju na caričine odaje iz dečijih bajki.
Ulaz u ovaj fantazmični park u vidu masivnog zida sa okruglim otvorom projektovao je poznati švajcarski arhitekta Mario Botta.
San Dijego je galerija Niki d' Sen Fal
Poznati švajcarski skulptor Žan Tingeli (Jean Tinguely) bio je Niki životni saputnik, saradnik, te ogromna podrška njenom talentu bez zvanične diplome umetničkih fakulteta. Zajedno su kreirali poznatu Stravinski fontanu u ParizuTrg Igor Stravinski, Pariz 1983. U istom maniru dobili su porudžbinu 1989. za Fontanu Zamka Šinjon (Fontaun Chateau Chinon) u istoimenom mestu, na Trgu Fransoa Miterana.
Nakon smrti supruga Niki se seli iz Nju Jorka u San Dijego, Kalifornija. Ovaj grad je njena velika izložbena galerija na otvorenom. Brojne pojedinačne skulpture, kao i parkovski kompleks našli su svoj dom ovde.
Magični krug Kraljice Kalifije je naziv poslednjeg parka njenih skulptura. Radjen je izmedju 2000 i 2003.g, a završen nakon njene smrti. Park je omaž kulturnom pluralizmu graničnog grada izmedju SAD i Meksika. Skulpture obradjuju teme tradicije urodjeničkih naroda Amerike, pretkolumbovske ere, te Kulta Majke Zemlje. Totemi iz meksičke kulture redizajnirani su i prevedeni na jezik Niki d'Sen Fal. Svet opasnih životinjskih vrsta preobraćen je u opuštenu družinu koja uveseljava raskošnom upotrebom boja.
Nakon velikih trauma iz detinjstva Niki kroz svoje skulpture širi radost, uveseljava i poziva na dečiju igru.
“Niki de Saint Phalle – Grand Palais, Paris” by corno.fulgur75 is licensed under CC BY 2.0.
“‘Les Trois Graces’ by Niki de Saint Phalle” by dbking is licensed under CC BY 2.0.
