Verona s ponosom- rekonstrukcija i revitalizacija Kastelvekio zamka
astelvekio (Castelvecchio) je zaštitini znak grada Verone, Italija. Izgradjen je sa svojih 7 kula i dugačkim mostom za vreme vladavine Kangrandea (Cangrande) u XIV veku. Dalje, kroz istoriju, menja vlasnike i namenu, dobija nove objekte i biva preuredjen. Napoleon je odsedao u ovoj tvrdjavi u toku obilazaka osvojenih teritorija u XVIII veku. Rekonstrukcija zamka Kastelvekio jedan je od najzanimljivijih primera autorskog pristupa. Rezultat je revitalizovani objekat sa udahnutim novim životom.
Pod zaštitom UNESCO
Verona je 2000. godine postala Lokacija svetske baštine pod zaštitom UNESCO. Grad se formirao na reci Adidje (Adige). Vlastodršci Verone u XIII i XIV veku bili su pripadnici poznate porodice dela Skala (Della Scala). Kangrande dela Skala je istaknuti član porodice, poznat kao glavni patron pisca Dantea. Pod njegovom vladavinom Verona je uspostavila vlast nad Vićencom, Padovom i Trevizom. Kangrande je bio komandant- vojskovodja i autokrata. Predstavljen je skulpturom konjanika smeštenoj iznad ulaza u crkvu Santa Maria Antica u Veroni. Zanimljivo je da se sarkofag sa posmrtnim ostacima ovog vladara takodje nalazi iznad ulaza.
Originalna skulptura Kangrande premeštena je u muzej Kastelvekio- u prevodu Stara tvrdjava, na savremeni postament sa dizajnerskim potpisom arhitekta Karlo Skarpa.
Rekonstrukcija i revitalizacija zamka Kastelvekio
Arhitekta Karlo Skarpa
Rekonstrukcija zamka Kastelvekio je projekat koji je arhitekta Karlo Skarpa dobio sa već zavidnim referencama. Nakon nekoliko muzeja u Veneciji, Muzeja Kanove, Venecijanskog bijenala ovo je zreo projekat u kom rekapitulira svoje autorske postavke.
Proces Skarpine rekonstrukciej muzeja trajao je preko 10 godina.
Odmah na početku on se vrlo hrabro i jasno ogradjuje od principa rekonstrukcije njegovog prethodnika Avene. On je izgradnjom dela objekta želeo da mu zada veštački karakter srednjevekovnog objekta. Koristio se, kako je to Skarpa nazvao, “fantazijom“.
izjavio je Karlo Skarpa tokom konferencije na kojoj je objasnio svoj projekat. Skarpa je insistirao da se u objektu koji se rekonstruiše mogu zadržati samo originalni elementi izvorne gradnje, visoke vrednosti. Tako je pronadjen i restauriran originalni vojni šanac, bez estetske funkcije, ali predstavlja istinitu istorijsku činjenicu.
Arhitekta slobodno uklanjanja jedan deo objekta koji dodiruje drugi. Razlika izmedju dva objekta bila je 500 godina i Skarpa pravi razmak rušeći liniju spajanja.
Skulptura konjanika Kangrande
Upravo ovaj prostor je namenio novoj postavci skulpture konjanika Kanagrande, simbola srednjevekovne Verone.
Linija rušenja jasno je vidljiva, čak i naglašena betonskim naborima, kao i novi deo krova iznad ove intervencije. Nove betonske pasarele vode gledaoca oko skulpture na betonskom postamentu. Stvaraju mogućnost sagledavanja iz različitih uglova, pre svega iz onih, koji mu ne bi bili dostupni da je ostala na krovu zgrade, gde je stajala vekovima.
Stepenište i pasarele produžavaju vreme za sagledavanje i razgledanje.
Koncept pojedinačnog predstavljanja umetnina
Ova pešačka struktura je kulminacija njegovog koncepta u kome svako umetničko delo treba tretirati i predstaviti pojedinačno, na poseban način. On priprema scenu za svako od njih, bojama, betonom, panelima, specijalnim nosačima pravljenim posebno za tu umetninu. Ovde dolazi do izražaja njegova opsednutost zanatskim detaljima u metalu, koji uokviruju beton.
Novi prozori ugradjuju sadašnjost u prošlost
Novi prozori su u potpunosti autorski izraz Skarpe pod jasnim uticajem Mondriana. Na taj način unet je duh trenutka u kome je arhitekta stvarao, poštujući geološki princip slojevitosti. Ovi zanimljivi prozori slobodno ugradjuju sadašnjost u prošlost.
Pored toga, arhitekta Karlo Skarpa je naglasio da će njegov glavni fokus biti prirodno osvetljenje umetnina u muzeju. On je želeo da artefakti budu osvetljeni kao u staroj katedrali sa promenom svetla u toku dana i u skladu sa vremenskim prilikama.
Izložbeni koncept zasniva se na kontrastu. Ovaj kvalitativni pristup pretvara svako izloženo delo u mali igrokaz, produžava vreme provedeno ispred njega i stvara drugačiju arhivu u memoriji.
Pogledajte video na početku teksta, koji detaljno prikazuje prelepu autorsku rekonstrukciju zamka Kastelvekio. Tu možete videti princip predstavljanja svakog dela ponaosob, kao i vredne ostatke prošlosti izložene u muzeju Kastelvekio.
Zamak Kastelvekio rekapitulira sve autorske elemente Karla Skarpe na jednom mestu
U objektu Kastelvekio svi autorski izumi Karla Skarpe su vidljivi:
izbor betona za jasno obeležavanje savremene intervencije,
kanalisano kretanje posetioca kroz posebne staze i usmerivače,
japansko paneliranje plafona i podova,
nepravilan ritam koij se najbolje sagledava na prozorima sa unutrašnje strane,
slojevitost fasade,
Mondrijanovi slikarski motivi na aneksu,
koncept istorijske tačnosti bez lažnog ulepšavanja,
Karlo Skarpa je kroz ovaj objekat utemeljio princip Geološke rekonstrukcije objekta. On će kasnije biti osnova za definisanje Evropskog zakona o očuvanju arhitektonskog nasledja.
O sjajnom radu Karlo Skarpe biće još reči u novom tekstu. Pokušaću da približim koncept arhitekte sa značajnim pečatom na muzejima u Italiji.
“Le magasin Olivetti de Carlo Scarpa (Venise)” by dalbera is licensed under CC BY 2.0.
Komentariši